od 30rsd/dnevno

Infostar» Svet informacija» Svet zanimljivosti» Rađanje i razvoj masivne zvezde

Svet zanimljivosti

radjanje-masivne-zvezde-cover

Rađanje i razvoj masivne zvezde

Zvezda je ogromna kugla usijanog vodonika koju zagrevaju nuklearne reakcije u njenoj unutrašnjosti. Na okupu je drži samo gravitacija, bez koje bi eksplodirala. U prvoj fazi života zvezda proizvodi energiju stapanjem jezgra vodonika u jezga helijuma.

Sve zvezde počinju život kao ogromni oblici prašine i gasova. Takav oblak se sažme i na taj način se zvezda “upali”.

  • Tamni oblik gasova i prašine – takozvani molekularni oblik – sažima se usled dejstva gravitacije, postajući sve gušći.
  • Delovi oblaka zgušnjavaju se u grudve, tzv. Protozvezde. One se zagrevaju, sakupljaju i postaju sve gušće. Protozvezde počinju da se obrću i izravnavaju se u disk.
  • Počinju nuklearne reakcije. Preostalu prašinu ili oduva jak zvezdani vetar ili od nje nastanu planete oko zvezde.
  • Zvezda ulazi u glavni niz, gde će provesti veći deo svog veka. Svetli ravnomerno i zrači energiju. Veće zvezde brže troše vodonik, pa imje stoga kraći vek.
  • Kada potroši zalihe vodonika, zvezda počinje da se širi. U jezgru se helijum fuzijom pretvara u ugljenik. Spoljašnji slojevi se šire i blistaju crvenim sjajem.
  • Pretvorena u crvenog superdžina, nabujala zvezda guta okolne planete. Njeno jezgro ugljenik fuzijom pretvara u grožđe, prekida proizvodnju energije i naglo se urušava pod sopstvenom težinom.
  • Skupljanje jezgra izaziva ogromnu eksploziju, tzv. supernovu. Zvezda se razleti i pritom zasvetli kao milijarda Sunca. Jezgro se uruši u sebe za samo jednu sekundu.

Međutim, zvezde umiru na dva načina: zvezde srednje veličine, kao naše Sunce, umire narastajući u crvenog džina i odbacujući spoljašnje slojeve gasa, koji sijaju nekoliko hiljada godina kao planetarna magla.

Pogledajte iz naše kategorije: Rasveta

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

Dozvoljeno je korišćenje HTML tagova.

Nazad na vrh