Da drveće proizvodi kiseonik – naučili smo odavno! Međutim, nisu nas učili o pojedinim zanimljivim vrstama koje imaju i druge osobine i mogućnosti.
Postoji tropska vrsta mlečike koja u sebi ima otrov, pa i seme eksplodira zbog čega je ova vrsta drveta poznata i kao Dinamit-drvo. Njegova eksplozija može da ugrozi živa bića, pa i ljude ukoliko su blizu. Eukaliptus je drvo koje oko sebe stvara zapaljivo zemljište! Mravi koji žive na bagremu, osim što se hrane sokovima, čuvaju bagrem od ostalih biljojeda.
Postoji drvo koje mora uvenuti radi razmnožavanja – jedna vrsta palme. Ona umire nakon što se plod razvije, pa za oprašivanje ima malo vremena.
Da li ste znali da je na Siciliji najstarije drvo kestena čije je stablo široko 58m i zato je upisano u Ginisovu knjigu rekorda, a u Švedskoj živi jela koja je nikla još u ledenom dobu i preživela sve do sada usled sposobnosti da se sama klonira? To radi tako što joj izraste novo stablo svaki put kad umre.
Drveće takođe ima mogućnost da se samostalno đubri kada od njega ostane panj. Panj koristi azot da nahrani zemlju i biljke oko sebe, a ugljen-dioksid mu pomaže u obnavljanju.Pojedino drveće je sposobno da zaustavi širenje svojih bolesti tako što jednostavno odbaci bolesne delove.
Drveće se smatra jednim od najstarijih živih bića, a s’obzirom na to da ŽIVI, ima i svoj govor za koji naučnici smatraju da se obavlja ispod zemlje posredstvom korena – razmenjujući materije. S’obzirom da je živo biće – drvo oseća bol, te može i da „plače“ kada preživljava sušu. Naučnici ovo zovu proces kavitacije.
I na koncu ovih neobičnih svojstava drveća – pojedine vrste pamte svoja molekularna iskustva! Proučavanjem Topola, naučnici su isekli delove sa dva različita stabla i zaključili da se oba stabla ponašaju isto prilikom daljeg razvoja, što dalje implicira da su zapamtila proces nastanka i, ukoliko se nađu u istoj situaciji bez obzira na to gde se nalaze, ponašaće se na osnovu svog prvobitnog iskustva.
Pogledajte ponudu iz naše kategorije: Šumarstvo
