od 30rsd/dnevno

infostar-social-baner

Infostar» Svet informacija» Svet ekologije» Pančićeva omorika

Svet ekologije

panciceva-omorika

Pančićeva omorika

„Živi fosil“ svetske flore – Pančićeva omorika

Pančićeva omorika je velika naučna zagonetka po svom poreklu, po osetljivosti na negativno delovanej čoveka a sa druge strane na dobro uspevanje u urbanim zagađenim uslovima. Uspevanje samo na uskom području oko srednjeg toka reke  Drine je takođe još jedna zagonetka. Iz tih razloga Pančićeva omorika je pod zaštitom države prvog stepena.

Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio 1875. godine na Tari. Najpoznatiji je srpski endemit  i najlepši četinar Evrope. Smatra se „živim fosilom“ jer poreklo vuče iz ledenog doba a o tome svedoče fosili koji su pronađeni na severnim delovima Evrope i Azije čija je forma slična današnjoj omorici. Iz tih  razloga  Tara je proglašena Nacionalnim parkom.

panciceva-omorika-1

Pančićevu omoriku karakteriše vitko stablo sa piramidalnom krošnjom. Visina stabla dostiže i do 40 m a u prečniku debljinu do 60 cm. Cveta od marta do maja, a na njenim vrhovima se pojavljuju ljubičaste šišarice u jesen iste godine cvetanja.

U saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda na gazdinstvu na Jelovoj gori podignuta je prva plantaža Pančićeve omorike.Cilj je proizvodnja sadnica radi očuvanja jedinstvenog primerka iz tercijara.

Josif Pančić je umro 1888. godine. Sahranjen je u sanduku od omorike na vrhu Kopaonika koji je po njemu i dobio ime – Pančićev Vrh.

Autor teksta: Marija Đukić

Pogledajte iz naše kategorije: Šumarstvo

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

Dozvoljeno je korišćenje HTML tagova.

Nazad na vrh

Lajkuj i osvoji!

2 polupansiona za dve osobe, kupanje i uživanje u jedinstvenim atrakcijama Termalne riviere! Potrebno je da lajkujete stranicu, zatim da podelite i lajkujete ovu objavu. Jednostavno, zar ne?